„Ne može da sedi pet minuta.“ Rečenica koju čujemo od roditelja predškolaca gotovo svake nedelje. Pre nego što se pomisli na teškoću, vredi znati koliko pažnje se od tog uzrasta uopšte očekuje - jer je očekivanje često više od onoga što mozak u toj godini može.

Koliko pažnje je realno

  • 3 godine: šest do devet minuta na zadatku koji je odabrao odrastao.
  • 4 godine: osam do dvanaest minuta.
  • 5 godina: deset do petnaest minuta.
  • 6 do 7 godina: petnaest do dvadeset minuta, uz pauzu.

Na aktivnosti koju dete samo bira brojevi su znatno veći - i to je normalno, ne dokaz da „može kad hoće“.

Šta troši pažnju, a ne primećujemo

  • Nedovoljno sna. Predškolcu treba deset do trinaest sati. Manjak sna kod dece ne izgleda kao pospanost nego kao nemir.
  • Glad. Pažnja pada naglo, obično sat i po posle obroka.
  • Previše izbora. Soba sa trideset igračaka razbija pažnju; pet igračaka je drži.
  • Pozadinski šum. Televizor „koji niko ne gleda“ oduzima deo kapaciteta.
  • Predugo sedenje. Telu koje se nije kretalo teško je da miruje.

Šta pomaže

  • Radite kratko, pa pustite pokret. Deset minuta zadatka i dva minuta skakanja daju više od dvadeset minuta sedenja.
  • Raščistite sto. Na stolu ostaje samo ono što je potrebno za taj zadatak.
  • Najavite kraj unapred. „Uradimo ova tri reda i gotovo“ - dete zna gde je cilj.
  • Jedan nalog odjednom. Niz od tri koraka predškolac po pravilu ne zadrži.
  • Uvedite predvidljiv ritam dana. Isti redosled radnji smanjuje broj odluka i štedi pažnju za ono što je važno.

Kada nemir traži procenu

Vredi zakazati razgovor ako se sledeće javlja duže od šest meseci i u više sredina:

  • Dete ne završi gotovo nijednu započetu aktivnost.
  • Ne izdrži ni na omiljenoj igri, nego preskače sa jedne na drugu.
  • Ustaje, penje se i trči u situacijama u kojima druga deca uspevaju da ostanu.
  • Upada u reč, ne može da sačeka red, deluje kao „pokretano motorom“.
  • Ne odaziva se kada mu se obratite iz blizine, iako sluh nije sporan.
  • Vaspitači i Vi opisujete istu sliku, nezavisno jedni od drugih.

Šta procena zapravo daje

Procena pažnje kod predškolca nije etiketa nego mapa. Gleda se koliko dete zadrži pažnju, kako reaguje na ometanje, koliko lako prelazi sa zadatka na zadatak i koliko mu pomažu podrška i pauze. Najčešći ishod nije dijagnoza nego skup vrlo konkretnih uputstava za kuću i vrtić - i olakšanje kod roditelja koji su mesecima mislili da nešto rade pogrešno.