Slovo „b“ okrenuto na drugu stranu u prvom razredu nikoga ne treba da uznemiri. Dete tek uči da je razlika između b i d samo u smeru, a do tada mu je stolica bila stolica bez obzira na to sa koje strane joj priđe. Pitanje je šta se dešava kada to ne prođe.

Šta je očekivano po razredima

  • Prvi razred: okretanje slova i brojeva, sporo sricanje, greške u prepisivanju - sve uobičajeno.
  • Drugi razred: okretanja se proređuju, čitanje postaje tečnije, ali greške u pisanju po diktatu su još česte.
  • Treći razred: čitanje bi trebalo da bude dovoljno tečno da dete razume ono što je pročitalo iz prvog puta.

Znaci koji traže procenu

  • Čitanje ostaje sricanje - dete pročita reč, pa je ponovi da bi je razumelo.
  • Pogađa reč po prvom slogu umesto da je pročita do kraja.
  • Gubi red, preskače reči, prati prstom i posle drugog razreda.
  • Ne pamti kako se reč piše iako ju je napisalo pre dva minuta.
  • Piše bez razmaka, izvan linija, sa jakim pritiskom i bolom u ruci.
  • Usmeno zna gradivo mnogo bolje nego pismeno.
  • Izbegava čitanje, žali se na glavobolju ili stomak pred domaći.

Pretposlednja stavka je najvažnija. Kada je raskorak između onoga što dete zna i onoga što ume da pokaže na papiru veliki i stalan, ocena više ne meri znanje.

Zašto se ne isplati čekati „da se sredi“

Dete koje u trećem razredu čita mučno neće čitati manje - čitaće sve više, jer se gradivo iz svih predmeta oslanja na čitanje. Ako se temelj ne postavi, zaostatak se ne zadržava na srpskom jeziku nego se preliva na prirodu i društvo, matematiku i na kraju na sliku koju dete ima o sebi. Deca vrlo brzo zaključe da su „glupa za školu“, a to uverenje traje duže od svake teškoće u čitanju.

Šta pomaže kod kuće

  • Kratko i redovno. Petnaest minuta svakog dana vredi više od sat vremena vikendom.
  • Čitajte naizmenično - Vi rečenicu, dete rečenicu. Tekst napreduje, dete se ne iscrpi.
  • Prst ili lenjir ispod reda ako dete gubi mesto. To nije mazanje nego oslonac.
  • Pustite ga da bira šta čita. Strip i knjiga o dinosaurusima su čitanje kao i lektira.
  • Ne ispravljajte svaku grešku. Ispravka na svakoj reči prekida smisao i gasi volju.
  • Pišite krupno i sa razmakom dok se rukopis ne slegne.

Kako izgleda procena

Procena nije test iz srpskog. Gleda se kako dete povezuje glas i slovo, koliko brzo i tačno čita, koliko razume pročitano, kako drži olovku i kako organizuje prostor na papiru. Rezultat je opis toga gde tačno pukne lanac i plan rada koji se prilagođava tom mestu - a ne opšta preporuka da se više vežba.