Opšti opisi razvoja („dete treba da bude spretno za svoj uzrast“) roditelju ne pomažu. Konkretni orijentiri pomažu. Ovih pet možete proveriti u dvorištu, za deset minuta, bez ikakve opreme.

Pet orijentira

  • Stoji na jednoj nozi duže od 30 sekundi.
  • Skakuće na jednoj nozi 1-2 metra.
  • Skakuće naizmenično, na jednoj pa na drugoj nozi.
  • Skače sa visine od 40 centimetara.
  • Baca i hvata lopticu i vozi bicikl.

Ne moraju svi da idu iz prvog puta i ne moraju da idu istog dana. Ali ako tri ili više njih ne ide ni posle nekoliko pokušaja u različitim danima, vredi to pomenuti stručnjaku.

Kako se ovo tiče škole

Roditelji se najčešće iznenade kada čuju da se priprema za pisanje radi i nogama. Veza je direktna: da bi šaka bila precizna, rame mora da bude stabilno; da bi rame bilo stabilno, trup mora da drži; a trup drži onaj ko ima ravnotežu i snagu u nogama i stopalima.

Dete koje ne može da stoji na jednoj nozi teško sedi mirno četrdeset pet minuta. Ono ne „ne sluša“ - ono se bori sa gravitacijom, a za slušanje mu ne ostaje kapaciteta.

Isto važi za oči. Skakanje, hvatanje loptice i vožnja bicikla treniraju praćenje pogledom i koordinaciju oko-ruka, a to je ista sposobnost koja se u školi koristi za prepisivanje sa table u svesku i za praćenje reda u čitanju.

Šta raditi kod kuće

  • Napravite poligon. Jastuci, kanap na podu, stolice, obruči, kutije - sve što se prelazi, obilazi i preskače. Poligon se menja svakih nekoliko dana, jer nov raspored traži novo planiranje.
  • Igrajte igre koje zahtevaju stajanje na jednoj nozi. „Ledi se“, školica, prenošenje predmeta u jednoj ruci dok stojite na jednoj nozi.
  • Skakanje sa visine. Prvi stepenik, nizak zidić, klupica - uz nadzor. Doskok na obe noge, sa savijenim kolenima, uči telo da amortizuje.
  • Loptica svakog dana. Dobacivanje, hvatanje jednom rukom, odbijanje od zid. Pet minuta je dovoljno.
  • Bicikl i trotinet. Vožnja bez pomoćnih točkova je jedna od najboljih pojedinačnih vežbi ravnoteže za ovaj uzrast.
  • Manje sedenja, više hodanja neravnim terenom. Šumska staza, trava, pesak i uzbrdica rade za ravnotežu ono što ravan pod ne može.

Sve ovo ima jednu zajedničku osobinu: dete ne zna da vežba. To i jeste cilj.

Zašto je slobodna igra u prirodi najefikasnija

Gotova igračka detetu unapred kaže šta treba da radi. Panj, kamen i uzbrdica ne kažu ništa - pa dete mora samo da smisli kako će preko njih. Upravo se u tom prostoru istovremeno razvijaju ravnoteža, planiranje pokreta i procena rizika, i to je razlog zašto je centar pokrenuo Park Igralište, razvojni poligon u gradskom parku u Apatinu, otvoren za svu decu.

Kada se javiti

Ako dete često pada i sudara se sa nameštajem, izbegava penjanje i sve što traži ravnotežu, deluje izrazito nespretno u odnosu na vršnjake, ili se posle kratke fizičke aktivnosti brzo umori - vredi doći na procenu. Motorni razvoj se vežba, i to najbrže upravo na ovom uzrastu.

Kod nas se to radi kroz senzomotoriku i razvoj kroz igru i kroz program „Zagrejte dlanove i tabane“.