Kada roditelj kaže „mislim da nije spremno za školu“, najčešće misli na slova. A slova su poslednja stvar koju gledamo. Zrelost za školu je pet odvojenih oblasti, i one se ne razvijaju istim tempom. Dete može biti spremno u četiri, a peta mu traži još nekoliko meseci - i to je u redu, pod uslovom da se zna koja je peta.
1. Fizička i grafomotorička zrelost
Ovo je oblast koju je najlakše proveriti i najlakše popraviti. Gleda se da li dete ume pravilno da drži olovku, da li pritisak na papir prati liniju (bez probijanja papira i bez linije koja se ne vidi), da li linija ostaje neprekinuta, da li se dete orijentiše na papiru i da li prati pravac pisanja sleva na desno.
Uz to ide i krupna motorika. Dete koje ne može da stoji stabilno ne može da drži ni preciznu ruku, jer se stabilnost gradi od stopala nagore.
2. Emocionalna zrelost
Prvi razred je sistematska proizvodnja frustracije: nešto ne ide od prve, mora se čekati, mora se ponovo. Emocionalno zrelo dete emocije ispoljava na prihvatljiv način, izdrži da nešto ne uspe, ume da odloži zadovoljstvo, ima osećaj sigurnosti i samopouzdanja i prepoznaje kada je nekome drugom teško.
Ova oblast najčešće „zakači“ mirnu, sposobnu decu koja su navikla da im sve ide od prve.
3. Socijalna zrelost
Ovde gledamo saradnju sa drugima, rešavanje konflikta na prihvatljiv način, spremnost da dete učestvuje u društvenim igrama i grupnim aktivnostima, i poznavanje i poštovanje pravila.
Važno je razlikovati stidljivost od socijalne nezrelosti. Stidljivo dete zna pravila i želi da učestvuje, samo mu treba više vremena. Socijalno nezrelo dete ne razume čemu pravilo služi.
4. Intelektualna zrelost
Ne broj naučenih činjenica, nego način mišljenja: uočavanje razlika i sličnosti, svrstavanje u grupe, razumevanje uzroka i posledice, rani matematički pojmovi (više, manje, isto) i logičko zaključivanje. Dete koje ume da objasni zašto nešto ide zajedno spremnije je od deteta koje je napamet naučilo redom.
5. Jezička zrelost i pažnja
Rečnik, gramatika, prepričavanje priče po redu, prepoznavanje glasova u reči. Pored toga - pažnja: koliko dugo dete ostaje na jednom zadatku, ume li da isprati usmeno uputstvo sa dva koraka i da istraje do kraja, a ne samo do prvog zanimljivijeg detalja.
Šta ako neka oblast kasni
Ništa dramatično - to je informacija, ne dijagnoza. Sve pet oblasti su podložne vežbanju i sve najbolje reaguju u periodu od pola godine do polaska u školu. Problem nastaje samo kada se čeka do avgusta, pa se u tri nedelje pokušava nadoknaditi ono što bi za pet meseci išlo lako.
Kako to radimo u Rastilištu
Program „U susret školi“ pokriva sve pet oblasti, sa po dve radionice za svaku - ukupno deset grupnih susreta, u grupama do deset polaznika. Za dve oblasti postoje i zasebni programi: „Zagrejte dlanove i tabane“ za fizičku i grafomotoričku zrelost i „Ko se boji škole još?!“ za emocionalnu i socijalnu.
Pre početka radimo kratku procenu, pa sa roditeljem prolazimo nalaz po oblastima. Najčešći ishod tog razgovora nije spisak problema, nego jedno olakšanje: znači, samo ovo.
